Родна перспектива у научном раду и истраживању
У остваривању родне равноправности у друштву кључну улогу имају универзитети и научно-истраживачке организације. Упркос томе, управо унутар академске заједнице опстају препреке које онемогућавају равноправан статус жена и мушкараца. На трагу тога треба нагласити да високошколске институтуције имају троструку улогу: да мијењају властиту организациону културу у правцу поштовања родне равноправности; да раде на превазилажењу стереотипа и предрасуда које и даље постоје у образовном систему, те да се кроз научна истраживања баве родним темама и указују на могућности рјешавања проблема родне неједнакости. Поводом Међународног дана жена (International Women`s Day) Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета подсјећа на значај примјене родне перспективе у образовном и научном раду.
Оквирне смјернице за активније дјеловање у циљу ширих друштвених промјена наведене су у Стратегији Европске уније (ЕУ) за родну равноправност за период 2020-2025. (Gender Equality Strategy 2020-2025, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A52020DC0152. Овдје се посебно наглашава да је родна равноправност једна од главних вриједности и основно право чије поштовање и остварење тек може омогућити реализацију пуног потенцијала једног друштва. Истраживања показују да је за остварење тог циља неопходно суочити се са постојећим проблемима као што су: одржавање родних стереотипа и пораст родно заснованог насиља. Према подацима наведеним у Стратегији у државама ЕУ: 33% жена је доживјело физичко и/или сексуално насиље, 22% је доживјело насиље од блиског партнера, а 55 % је доживјело сексуално узнемиравање.
Један од основних узрока за даље одржавање родног јаза и родно заснованог насиље јесте постојање родних стереотипа који се највећим дијелом могу превазићи кроз васпитање, образовање и дјеловања научне заједнице. Како би то било могуће неопходна је примјена и родних перспектива у самим високошколским установама. Институционалне активности које томе доприносе јесу везане за примјену постојеће законске регулативе и увођење нових институционалних пракси.
Главне назнаке из Стратегију ЕУ за родну равноправност показују се и у програму рада унутар Европског истраживачког простора (The European Research Area – ERA) у периоду од 2021. до 2027. године, гдје је један од важних приоритета – остварење родне равноправности. То значи да родна димензија представља неизоставан дио у приступу и реализацији научно-истраживачких пројеката, што се посебно наглашава у програму Хоризонт Европа (Horizon Europe). Конкретне мјере подразумијевају да се: родна димензија интегрише у цијелости у садржаје истраживања и иновација, те је један од обавезних критерија за високошколске институције које желе да учествују у програму да имају усвојеn План родне равноправности (Gender Equality Plan, GEP). (https://ec.europa.eu/info/sites/default/files/research_and_innovation/strategy_on_research_and_innovation/documents/ec_rtd_gender-equality-factsheet.pdf)
Током претходне године Универзитет у Бањој Луци је започео низ активности које су управо везане за промоцију родне равноправности како унутар академске заједнице тако и у пољу истраживања, те је формиран Савјетодавни одбор за родну равноправност као дио учешћа у међународном пројекту УНИГЕМ (University and Gender Mainstreaming – UNIGEM). Сенат Универзитета је у децембру 2021. године усвојио и Анализу стања родне равноправности и Акциони план за родну равноправност за период 2022-2026. године. (https://unibl.org/sr/osoblje/unigem-savjetodavni-odbor-za-rodnu-ravnopravnost). Тиме су испуњени и основни услови за учешће у програму Хоризонт Европа, али истовремено ова истраживања и документи могу даље послужити истраживачима и истраживачицама као смјернице којим темама се могу посебно посветити када је ријеч о родној (не)равноправности у високoм образовању.