Зашто нам је важан отворени приступ научним информацијама?

Током 2021. године Седмица отвореног приступа научним информацијама (Open Access Week) обиљежава се од 25. до 31. октобра. Универзитети, факултети и научни институти континуирано се баве овом темом и свим битним питањима којa се отварају са развојем нових технологија и дистрибуирањем резултата научних истраживања. Ипак, ово је прилика да се у већој мјери отворени приступ промовише како унутар академске заједнице тако и изван њених оквира, а томе се придружује и Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета. Отворени приступ почиње са бесплатним и потпуно доступним научним публикацијама и текстовима. Развојем дигиталних технологија то подразумијева и промјену приступа у научним истраживањима, могућност веће отворености база података, те научни рад на новим методолошким основама и принципима.

„Наша мисија ширења знања само је дјелимично испуњена ако информације нису широко и једноставно доступне друштву. Треба да подржимо нове могућности ширења знања не само помоћу класичних форми него све више и преко парадигме отвореног приступа преко интернета. Отворени приступ дефинишемо као свеобухватни извор људског знања и културне баштине који је потврђен од стране научне заједнице. Да бисмо остварили визију глобалног и приступачног представљања знања, будућа мрежа треба да буде одржива, интерактивна и транспарентна. Садржај и софтверски алати морају бити отворено доступни и компатибилни.“ Ово су циљеви наведени у Берлинској декларацији о отвореном приступу знању друштвеним и хуманистичким наукама – The Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanities усвојеној на конференцији одржаној 2003. године (https://openaccess.mpg.de/Berlin-Declaration).

Универзитет у Бањој Луци је потписао Берлинске декларацију 2016. године (https://www.unibl.org/sr-lat/vesti/2016/06/univerzitet-u-banjoj-luci-potpisnik-berlinske-deklaracije). У претходних пет година, посебно кроз едукације показује се на који начин дјеловати у правцу стварања услова за отворени приступ како би наставници и сарадници, истраживачи и истраживачице Универзитета могли дати свој допринос унапређењу рада у интернационалној истраживачкој и академској заједници. Тако је, на примјер, током 2020. године одржана обука ,,Отворена наука и NI4OS-Europe пројекат’’ када је једна од главних тема било упознавање са платформама за управаљање отвореним подацима  (https://www.unibl.org/sr-lat/vesti/2020/02/odrzana-obuka-otvorena-nauka-i-ni4os-europe-projekat). Посебно предавање се односило и на питања као што су: отворено лиценцирање, права интелектуалне својине, отворена рецензија, отворене научне политике (https://www.unibl.org/sr-lat/vesti/2020/10/vebinar-na-temu-otvorena-nauka-i-prava-intelektualne-svojine).

Допринос отвореном приступу Универзитет показује и путем дигиталног репозиторијума у оквиру којег је могуће приступити бази докторских дисертација (http://eteze.unibl.org/), а недавно је креиран простор за презентовање научних радова академског особља (https://sova.unibl.org/).

Филозофски факултет своју опредјељеност ка даљем усмјеравању дјеловања у складу са принципима отвореног приступа показује кроз објављивање научних књига, зборника и других публикација у електронском формату који се могу у цијелости прегледати и преузети на линку https://ffbl-izdavastvo.org/index.php/izdavacka/index. Бројеви часописа за хуманистичке и друштвене науке – Синеза – такође су доступни у режиму отвореног приступа на http://sineza.ff.unibl.org/sineza

.

За детаљније упознавање са овом темом прегледан и свеобухватан водиче о свим аспектима отвореног приступа научним информација може се наћи у публикацији: Снежана Смедеревац, Дејан Пајић, Сања Радовановић, Силвиа Гилезан, Петар Чоловић, et al. 2020. Отворена наука: пракса и перспективе https://open.uns.ac.rs/handle/123456789/16297. Кратки занимљиви водич на енглеском језику у текстуалној и видео форми може се погледати на порталу Универзитета у Есексу (University of Essex) –  https://www.jisc.ac.uk/guides/an-introduction-to-open-access.