Будућност европских универзитета: мреже, синергија и интердисциплинарност
Реформа академске каријере, промоција интердисциплинарности и јачање друштвеног ангажмана – приоритетне су активности у оквиру остваривања визије европских универзитета у наредноj деценији. Промјене треба да буду засноване на стварању одговарајућих услова за развој унутар академског простора, сигурном финансирању и снажном вођству високошколских установа. Ове главне смјернице дјеловања објавила је Европска асоцијација универзитета (European University Association – EUA, www.eua.eu) почетком године у документу под називом „Универзитети без зидова – визија за 2030. годину“. Чланица ове мреже од 2011. године је и Универзитет у Бањој Луци. Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета укратко представља основе ових стратешких усмјерења.
Интензивне промјене на глобалном плану, које се одражавају на све сфере друштва, знатно утичу и на област високог образовања, те захтијевају и креирање нових приступа и начина рада. Изазови који подразумијевају очување природних ресурса и одржање квалитета живота, истовремени снажни подстрек дигитално-технолошком развоју, као и суочавање са промјенљивим политичким и економским приликама – отворена су питања на која се траже одгoвори првенствено од академске и научне заједнице. Пандемија, која је и даље у току, само је додатно указала на значај правовременог реаговања на садашње и будуће кризе узроковане природним, политичким и економским факторима. За универзитете, који представљају покретаче научног напретка и социјалних реформи, то је прилика да поново сагледају темељне вриједности на којима су засновани и покажу значај свог дјеловања одређеног како локалним тако и интернационалним контекстом.
Кључне мисије универзита остају – учење и подучавање, научно истраживање, иновативност и културни развој, а синергијски ефекти преплитања ових оквира утичу на остваривање бољег живота појединаца и одржавање вриједности отворених, плуралистичких и демократских друштава. Окосница прве мисије је нагласак на цјеложивотном учењу које ће омогућавати прилагођавање промјенама на тржишту рада, а то се у универзитетској настави остварује кроз снажније усмјеравање према развоју критичког мишљења, креативности, рјешавања проблема и разумијевању одговорне улоге појединаца у друштву. На универзитетима учење треба да буде темељено на резултатима научних истраживања остварених како у оквиру класичних дисциплина тако и оних постигнутих у интердисциплинарним и мултидисциплинарним приступима. Дјеловање научника и научница – управо у времену када се у медијима повећава број лажних вијести, нетачних информација и погрешних интерпретација научних истраживања – треба да континуирано истиче важност етике, интегритета и одговорности. На том путу један од елемената јесте и даљи рад на отвореном приступу науци. Развој дитигалне технологије јесте у фокусу, али исто тако и остваривање равнотеже у погледу бриге за хуманистичко и културно насљеђе, умјетност и богатство различитих култура.
Да би креирали нове приступе у остварењу свој главних мисија европски универзитети би у наредној деценији требали показати своју отвореност, потенцијал за трансформацију и окренутост ка транснационалној сарадњи. То се посебно показује важним имали се у виду остварење Циљева одрживог развоја Уједињених нација (Sustainable Development Goals, SDGs). Како би се потпуно показали резултати рада појединаца који граде и јачају универзитете, ова мјеста морају остати простори неупитне академске слободе, имати аутономију и стабилно финасирање. Истовремено, универзитети су ти који снажно треба да покажу шта значи инклузивност, раноправност у свим сегментима и јасан став према социјалној неједнакости. Зато се од држава очекује да допринесу очувању ових главних мисија универзитета унапређењем законодавног оквира, стварањем финансијских услова за развој науке, а од оних који управљају универзитетима да покажу истинске лидерске способности.
Како се наводи у стратегији Европске асоцијације универзитета за 2030. годину: „Овај [документ као] водич треба да представља како инспирацију и подршку европским универзитетима тако и да буде схваћен као позив другим друштвеним актерима да снажно подрже бољу будућност и осигурају услове за остварење ових циљева. Ово није одговор на кризу; наш сектор је сигуран и динамичан. Ми гледамо у будућност да би промишљали и чинили ствари бољима. Кључни за успјех ће бити универзитети који су отворени, који проводе визију универзитета без зидова, који потичу сарадњу са другим дијеловима друштва док снажно остају укоријењени у властитим вриједностима.“ (https://eua.eu/resources/publications/957:universities-without-walls-%E2%80%93-eua%E2%80%99s-vision-for-europe%E2%80%99s-universities-in-2030.html)


